Ekotoksikologično dejstvo zagađujućih supstanci na životnu sredinu 
Vrsta: Diplomski | Broj strana: 32 | Nivo: Fakultet zaštite na radu, Niš

UNIVERZITET U NIŠU
FAKULTET ZAŠTITE NA RADU
ODSEK: ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE
DIPLOMSKI RAD
EKOTOKSIKOLOGIČNO DEJSTVO ZAGAĐUJUĆIH
SUPSTANCI NA ŽIVOTNU SREDINU
Dr , red. prof Zečević Mila, 1234
Niš, decembar 2007.
Sadržaj
TOC \o "1-3" \h \z \u TOC \o "1-3" \h \z \u
Uvod
Toksikologija životne sredine
Čovek i životna sredina
Pojavom čoveka na pozornici evolucije stupa biće koje će vremenom da pokušava svesno da unosi promene u prirodu, neke pozitivne, a većinom negativne.
Intenzivan razvoj industrije, sve veća upotreba hemijskih sredstava u poljoprivrednoj proizvodnji i drugi, mnogobrojni faktori, doveli su do pojave većih količina toksičnih hemijskih supstancija u vazduhu, vodi i zemljištu. Ove supstancije, najčešće sa negativnim fiziološkim dejstvom, ugoržavaju zdravlje sadašnjih i budućih generacija.
Čovek je oduvek pokazivao određeni interes za svoju životnu sredinu. Svoja zapažanja je koristio da sebi osigura opstanak.
Proučavanje životne sredine novijeg je datuma. Pojam „Ekologija“ uveo je 1869. god. Hekel (Ernst Haeckel, 1854-1919). Pod tim pojmom podrazumeva se nauka o staništu (ekos-stanište, logos-nauka), koja obuhvata proupavanje odnosa živih organizama međusobno, kao i prema neživoj okolini.
Mnogobrojni naučnici su parcijalno proučavali razne aspekte prirode.
Ekologija kao nauka počela se razvijati još od Humbolta (A. T. Humboldt) , koji je 1805. god. proupavao odnos između raznih vrsta, tipova vegetacije i klime.
Lamark (Lamarck) i Darvin (Darwin) su obavili značajne ekološke studije pre nego što su razvili svoje teorije o evoluciji.
Tokom prošlog stoleća pojavila se ekologija kao posebna multidisciplinarna nauka.
U njen domen spadaju određena saznanja iz geologije, klimatologije, fizike, hemije, biologije, biohemije, genetike, molekularne biologije, antropologije, botanike, psihologije, socijalne medicine, hemijske tehnologije ...
Posle II svetskog rata, veliki broj stručnjaka raznih disciplina počeo se baviti ekološkim studijama. Ekologije je tada doživela eksplozivni razvoj.
Vestseler „Silent Spring“ („Nemo Proleće“) publikovala je 1962. god. Rakel Karson. Karson je opisala nestanak nekih životnjiskih vrsta, naropito ptica-grabljivica, usled delovanja pesticida.
Mnogobrojna istraživanja su ukazala na široku skalu uticaja zagađenje životne sredine na zdravlje ljudi.
Ljudi su izloženi raznim faktorima životne sredine preko vazduha koji udišu, vode i hrane koju unose, kao i kontaktom preko kože. Izloženost se javlja u kući, na radnom mestu i u komunalnoj sredini.
Štetni efekti mogu da se jave u vidu blage neprijatnosti, ali mogu da dovedu i do smrti. Poseban problem predstavlja to što se veći deo ozbiljnih oštećenja zdravlja javlja tek posle dugog latentnog perioda, tako da nije uvek moguće naći jasnu povezanost sa faktorima životne sredine.
Smatra se da je danas oko 40% smrtnih slučajeva povezano sa zagađenjem životne sredine na različite načine, dok je kod 5% oboljenja životna sredina najvažniji etiološki faktor.

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]